Autorski pečat Dragoslava Simića u sećanju Milana Petrovića i rasporedu dokumenata doživljava se kao prepoznatljiv rukopis reditelja nekog uzbudljivog dokumentarnog filma.
Vremenu Informbiroa i sukoba Tito - Staljin ispričano kroz priču o radiju 'Slobodna Jugoslavija' koji je emitovao program iz Bukurešta 1949.
Kroz Petrovićeve tekstove objavljene u novinama u rasponu od 1949. do 2008. prikazana je drama političkog emigranta koji je svojim životom nadrastao ideologiju kojoj je pripadao.
Knjiga je objavljena na srpskom jeziku, a razumeju je oni kojima je maternji hrvatski ili bosanski.
RADIO KOJI JE POJELO VREME
Čitaoci pred sobom imaju dokumentarnu knjigu o malo poznatom emigrantskom radijuSlobodna Jugoslavija. Ovaj radio emitovao je svoj program iz Bukurešta od 1949. do 1954. godine. Novinar, sekretar programa I urednikSlobodne Jugoslavijebio je Milan Petrović. Njegovaavantura započinje u vreme Informbiroa u Jugoslaviji.Umesto da se opredeli za uhodani put mladog oficiraod karijere u JNA, on se iz ideoloških razloga odlučuje daprepliva Dunav i prebegne u Rumuniju. Našao se na marginamaodnosa dva zavađena komunistička sveta koje supredvodili Staljin i Tito. Zanimljiv je, čak po mnogo čemu,krajnje neobičan Petrovićev „životni dosije“, nastao u prilikamasurove političke borbe, u kome je, začudo, bilo
mesta i za malo romantike.
„Internet kao sudbina“ je parafraza jednog naslova uknjizi, ali se sa matematičkom preciznošću može primenitii na Petrovića, jer da nije bilo upotrebe ovog najznačajnijegkomunikacijskog pronalaska modernog doba, nebi bilo ni saznanja o tome da je još uvek živ neko iz generacijeemigranata kojima je „Rumunija bila sudbina“, aradioSlobodna Jugoslavijamedijski prostor sa koga su
